Duhovnost/ Tradicija 

Razgovor beduina i Poslanika, a.s.

Share and like 😉

OPĆENITO O POSTAVLJANJU PITANJA

Malik b. Enes je rekao: ”Bilo nam je zabranjeno pitati Poslanika za nešto, pa bismo bili ushićeni kada bi došao neki razboriti beduin iz pustinje i zapitao Poslanika, dok bismo mi slušali. Tako dođe neki beduin i reče: ”Muhammede, tvoj glasnik nam je došao i tvrdio da ti izjavljuješ da te je poslao Allah, dž.š., Pravo je rekao”, odgovori Muhammed, a.s. Potom beudin upita. ”Ko je onda stvorio nebesa?” ”Allah,” odgovori Poslanik. On (beduin) ponovo upita: ”A ko je stvorio Zemlju?” ”Allah”, reče mu Poslanik. ”A ko je stvorio ova brda i na njima sve postavio? ”Allah,” odgovori Poslanik. Poslije ovoga ponovo zapita: ”A tako ti Onoga koji je stvorio nebesa, Zemlju i postavio ova brda, da li te je poslao Allah!?” ”Da”, odgovori Poslanik. ”Tvoj izaslanik je tvrdio da smo dužni klanjati pet vakata namaza u toku jednoga dana i noći”. ”Pravo je rekao”, odgovori Poslanik. On (beudin) upita: ”A tako ti Onoga koji te je poslao, da li ti je to naredio, Allah?” ”Da”, odgovorio mu je.

Beduin reče: ”Tvoj izaslanik nam je tvrdio da smo dužni davati zekat na svoju imovinu.” ”Pravo ti je rekao”, odgovorio je Poslanik. Beduin upita: ”A tako ti Onoga koji te je poslao, da li ti je to naredio Allah?” ”Da”, odgovori Poslanik. On (beduin) reče: ”Tvoj izaslanik nam je tvrdio da smo dužni postiti mjesec dana ramazana u godini.” ”Pravo ti je rekao”, odgovori Poslanik.

Beduin je upitao: ”A tako ti Onoga koji je te poslao, da li ti je to naredio Allah?” ”Da”, odgovori Poslanik. On je (beduin) rekao: ”Tvoj izaslanik nam je tvrdio da smo obavezni hodočastiti Kabu i to ko je u mogućnosti da dođe do nje.” ”Pravo  je rekao”, odgovori Poslanik… Napokon beduin okrenu leđa i reče: ”Tako mi Onoga koji te je poslao s istinom, ja tim obavezama neću ništa dodati, niti ću nešto od njih oduzeti!” Na to Poslanik reče: ”Ako je govorio iskreno, posigurno će ući u džennet!” (Muslim, Imran, 9.)

            Komentirajući početni dio hadisa en-Nevevi će kazati da se spomenuta zabrana ne odnosi na pitanja uopće, nego da ona pitanja koja nije bilo nužno postavljati. Jer, postoji jedan drugi hadis u kojem Muhammed, a.s., kaže: ”Pitajte me!”, tj.o onome što vam je nužno pitati.

            Zabrana o kojoj se u hadisu govori je direktno naslovljena na kur’anski ajet: O vjernici, ne zapitkujte o onome što će vam pričiniti neprijatnosti ako vam se objasni… (5, 101). Poslanik, a.s., nije volio da ga ashabi pitaju o stvarima za koje je Allah, dž.š., želio da Poslanik šuti. Radilo se, zapravo, o teško razumljivim stvarima koje nemaju osobitije veze s praktičnim čovjekovim životom. A ako bi neko već preveć insistirao na odgovorima, skoro bi se to uvijek završilo kur’anskim riječima: On ne govori po svojoj želji (8,3).

            Beduin po imenu Dimam b. Salebe koji se obraćao Poslaniku, zasigurno nije bio obaviješten o zabrani postavljanja takvih pitanja. Međutim, lahko je uočiti , po tome kako je postavljao pitanje, da se radilo o izuzetno razboritom i oštroumnom čovjeku. Zanimljivo je takođe istaći da on Poslanika oslovljava samo sa ”Muhammede”, a ne ”Božiji Poslaniče”. S tim u vezi kompetentni hadiski komentatori smatraju da je on tako oslovio Poslanika a.s., prije nego što je objavljen kur’anski ajet u kojem se kaže: Ne zovite Poslanika, kada je među vama na način kako se vi međusobno dozivate. (24, 63), tj. ne govorite ”Muhamede”, nego ”Allahov Poslaniče”.

            Pored ovoga, hadis sadrži i nekoliko vrlo važnih doktrinarnih misli koje se odnose na namaz, post, vjerovanje itd. Iz njegova sadržaja mogu se izvući sljedeće obaveze: obdržavanje svih pet vakata namaza, davanje zekata, pošćenje ramazana i hodočašćenje Kabe ko je u mogućnosti. Na spomenutim obavezama ovdje se nećemo zadržavati, jer smo ih u drugim komentarima izdvojeno razmatrali.

            Iz hadisa se takođe zaključuje, a što su potcrtali i muslimanski učenjaci, da je apsolutno valjan iman (vjerovanje) nekih ljudi koji se bezuslovno pokoravaju Allahu i Njegovu Poslaniku, ne tražeći pri tome da se racionalno odgovori na srž pitanja njihove vjere. S tim u vezi Nevevi ustvrđuje da se ovim hadisom i mišljenjem kompetentnih islamskih učenjaka u vezi s njim, poništava racionalistilstičko gledanje mu’tezilija, prema kojemu vjera mora biti predisponirana znanjem.

Izvor: ,, 40 HADISA SA KOMENTAROM ”

Autor: Adnan Silajdžić

www.akos.ba

Related posts